Razbacane misli

First topic message reminder :

Krvava slova pišem,
ludilo vrišti u meni.
Bol duše plamti kao
vatra živa dok
vremena pesak
teče kroz prste
moje.
A ti, moj anđele,
si moj lek za vremena
sva dok tišina ječi
bolom, starošću i
smrću...
Gde je kućni prag?

Dozvoliću srcu da
zavoli boga i đavola
jer takva je sudbina moja.
Ovog trena sklapam
dogovor sa đavolom o
plesu na mesečini...
Beše to zavodljiv i krvav tango
pun ljubavi i strasti.
Na kraju ostade srce razderano
na froncle, pogodite čije je?
Krv je potekla, krv nedužnog
jagnjeta koje zna tako mnogo,
vuk zavija tužbalicu za onom
koju voli, devica plače suzama
krvavim čekajući zoru i poljupce
voljenog...

Ne zovite me
anđelom jer to
nisam...
Samo telom sam
prisutna, a duša,
divlja i nepokorna,
je negde drugo...
Pogrešila sam što
dozvolih da me vežu
i stežu ruke i usne
ljudi što ne hode
putem mojim.
Od sada hodam sa
njim putevima raja i
pakla.
Gde si?

Vatro, hodi sa mnom.
Budi mi radost i bol,
užitak i vrisak u tami,
suza i osmeh mog voljenog,
spali sve reči što dušu
ranjavaju...
Jauk za tobom odzvanja
svemirom poput bubnjeva
drevnih šamana.
Snove mi raspali, da polete
kao varnice vatre logorske..

Mili moj, na prag
ću ti doći i šapnuti
ime kao molitvu,
mantru, bajalicu...
Godine prođoše,
još imamo mladost,
ocvalu pomalo, ali
je vreme došlo naše
i sve ljudske reči
neće zagušiti tihu
našu radost.
Zaboravio me nisi,
moj vuče...